Центурион

The_Lone_Centurion_by_csgirl

 

Свест се шуња руку под руку са светлошћу и заједно полагано просецају свој пут кроз звездано небо доносећи са собом поплаву. Тада, као да неко баци уже и викне:”Хајде! Брзо!” И ако се у том тренутку не ухватиш и хитро успењеш уз њега, изгубићеш и обрисе малопређашњег сна за који си са убеђењем веровао да је стварност. Све је изгубљено у измаглици пређашњих сећања која ће се насумично у разним тренуцима будити по неким својим правилима. Та правила нама нису знана и пред њима ми смо немоћни.

Велика црна слова на белим страницама која стварају слике, мирисе и додир у уму. Женска силуета у сутону и шапат ношен ветром преко мирне реке на којој алас скупља своје мреже. Поноћно Сунце на крилима јастреба који је смртно рањен и пада претварајући се у последњу кап која ће реку свесности излити преко насипа. Центурион који се хвата за уже и покушава да се задржи још само мало! Слатки, лепљиви снови клизе му низ прсте и он схвата да је све изгубљено као и много пута до тада. Али без обзира на то, са осмехом на лицу он се пушта и док се његов црвени плашт виори кроз ваздух он затвара очи да би их поново отворио под црвеним покривачем.