Рингишпил

Image

Стопала се полако вуку по већ утабаној земљи, прашина се диже и док рингишпил почиње свој нови круг стари циганин се враћа на своју неудобну столицу у средини. Пас који га је раније пратио док је узимао новац од својих слепих путника овога пута лежао је, деловао је старије и био је дебљи него прошле године.

На овој вожњи сви смо слепи путници, помислио сам док сам привлачио два хладна ланца која су тако пријала длановима у врелини летње вечери. Док смо се уздизали ка небу звук је почео да бледи и убрзо постао далека успомена на свет који је остао далеко испод нас. Врева људи је замирала сваким новим кругом.

Ти си раширила руке и секла си ваздух попут неке чаробне птице. Плава хаљина на туфне подсећала је на ретро амерички стил шездесетих година и ја сам на тренутак помислио да можда нисмо рођени у погрешно време. Нагла си главу уназад и погледала си ме, коса ти је додиривала седиште, смејала си се очима. На тренутак као да се цео универзум успављивао у нежној текстури твојих усана, јасно сам га видео и тада ме испуни нека дубока туга, знао сам да ће следећег тренутка нестати.

Исправила си се и окренула своје седиште према мом. Плесали смо кроз ваздух гледајући у различитим смеровима али идући у истом правцу. Старог цигу није било рига, он је веровао у своје зарђале ланце. Ми смо веровали у судбину а његов пас у добро парче сланине. Пожелео сам да се рингишпил никада не заустави, а онда сам схватио да је живот рингишпил.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s