Фантом

fantasy_quill_by_kippcantdance-d48o7ur

 

Ја сам фантом. Постојим када ме мој бол пресретне на пустој мрачној улици као стари пријатељ из детињства. У тренуцима када не постојим ја сам празнина. Мисао која лута незадржавајући се ни на чему превише а опет дотичући све. Ја немам емоције, не сећам се када сам их изгубио и где. Можда су у неком пренатрпаном коферу у купеу воза који се споро вуче кроз сибирске тајге. Не знам. Та моја бол није физичка, не. Она се огледа у спознаји да би требало да постоји због све ове празнине која у мени зјапи попут поквареног шупљег зуба, али авај. Обично не размишљам о њој, али деси се некада док упијам погледом живот, људе, њихове изразе лица, речи, да ме заболи та мисао, попут каквог фантомског уда. Деси се, али брзо нестане, одвуче ме мисао паришке калдрме, а онда се занесем па замишљам док ходам испупченим камењем да сам негде у близини Москве, у неком безименом селу, ходам уским сеоским путем док ме прате пси луталице. Негде у даљини чујем групу стараца како се смеју и вичу: “Наздровје!” И таман када треба да осетим следећи замах леденог ваздуха на лицу, више нисам ту. Ја сам фантом.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s