Duelant

 

Posečen u duelu sa svojom senkom, dok mi se krv sliva niz grudi i natapa crnu košulju pitam se zašto sam se uopšte latio mača. Iako ne verujem u boga, evo me na kolenima, pognute glave pod ružičastim svodom, pogled je pao i posmatra izdužene ruke svog neprijatelja.

Mesečina večeras neće otkriti put spasa za ovo parče mesa koje na kraju i krv napušta, koje je izgubilo onaj najvažniji duel, protiv sebe. Jutarnja magla naćiće me samog, mirnog. Magija će nestati, svi oni koji su verovali da sam besmrtan zajedno sa mnom, biće razuvereni.

Nije me strah.

Posmatram Sunce u daljini i vidim kako dolaziš poput plime da srušiš ovaj peščani dvorac. Grabiš napred sigurnim korakom, sanjivim pogledom deteta koje želi da bude zagrljeno tražiš me, ne znajući da ćeš srušiti sve, jer ja sam satkan od mekog bola. Grliš me čvrsto.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s