Ti

Čekam te pognute glave nad papirom dok se šunjaš na vrhovima prstiju kroz toplu letnju noć. I taman kada podignem glavu ti se sakriješ iza ćoška. Samo moj verni prijatelj koji spava pored mene može da te prepozna kada dolaziš, počne da laje na zvezde, ali se umiri kada u njima ugleda valcer svetlosti, pribije se uz moju nogu i tiho, kao umoran, ispusti uzdah i zatvori oči. A ja te ipak još uvek čekam dok me nežno odbiješ. Ponekad mi penkalo zadrhti od straha, ali onda se setim da nisam tvoj rob, nego ti moj i da ćeš na kraju morati da mi se predaš. Umorićeš se od ove igre žmurke.

Polako se približavaš kao mače koje se umiljava kada shvati da je pogrešilo. I na kraju ćeš stati ispred mene, ja ću ustati iz svoje stolice i gledaćemo se dugo. Oprostiću ti, kao i uvek umornim pogledom, a ti ćeš se prosuti po papiru i još jednom ostaviti svoj trag za one koji žele da se izgube u džungli u potrazi za svojim snovima.

Advertisements