Reči

Ja sam običan smrtnik i reči su sve što imam, ostalo je iluzija, magija koja nestaje kada se zavesa spusti i umorni mađioničar sedi ispred umrljanog ogledala u zagušljivoj maloj garderobi gledajući svoj iskrivljeni lik.

Nisam mađioničar, ali umem sa rečima. Lagao sam noć, varao sam dan, ali najviše me boli što sam to radio tebi. Ima nešto u načinu na koji se reči slažu, ton i ritam koji ih prati dok me gledaš u oči.

Nisam nikada nosio bele rukavice, ali kao da su mi čitavog života bile na rukama. Nisam osećao. Vešt, kakav jesam, lagao sam i sebe ali sve je bilo hladno. Osećao sam se kao nacista niz čije vene teče plava krv, hladna. Pokušao sam da volim, pokušao sam da osetim, ali ništa.

I šta sam uradio? Jedino što mi je preostalo. Počeo sam da mrzim. Počeo sam da uništavam. Svestan da to što radim povređuje druge, ali nije me bilo briga. Imao sam racionalno objašnjenje za sve i svakoga.

Gazio sam preko ljudi i njihovih reči. Verovao sam da ne postoji ništa van ovog života koji sami pravimo, a ljudi koji su govorili drugačije delovali su mi patetično, tražili su zrno spasenja za njihove male živote kako bi mogli lakše da prihvate smrt.

I gde se tu uklapam ja? Nigde, ja sam samo još jedno zrno peska, a moja reč jedino što je istina.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s