Hajde da ćutimo

 

Strah od reči porobljava. Hajde da ćutimo. Hajde da budemo robovi vremena koje se zaglavilo u peščanom satu i koje odbija da se prelije u drugu polovinu. Hajde da trčimo kroz njegove pustinje i da ostavljamo tragove u pesku koje će Mesec da sakrije kako nas nikada ne bi našli.

Hajde da to radimo čitavu jednu večnost. Hajde da ostarimo toliko da ponovo postanemo mladi. I kada nas vreme nađe u jednoj od potera, hajde da mu se predamo, jer dosta smo bežali. Hajde da postanemo slobodni i zbacimo okove svih prethodnih života. Zaboravimo sve što je bilo. I započnemo neke nove živote, na različitim planetama, sa samo jednim ciljem. A to je ples čije korake znamo samo ti i ja, neka nas vodi ona melodija koju samo ti i ja možemo da čujemo. Neka prođe još par večnosti dok se razdaljina između nas smanjuje, dok planete postaju klikeri u torbici male devojčice koja voli da se igra sa dečacima.

Neka sve ponovo vodi onom jednom trenutku kada će se naši pogledi bez naših odobrenja međusobno zavesti, a ti i ja postati deo igre koja kao što vidiš traje beskrajno.

Hajde da ćutimo…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s