Igra sa senkom

Plašim se da se senka poigrava sa mnom. Ali svi moji prijatelji su mrtvi, neprijatelja nisam imao. Ko li bi to mogao biti? Reči se roje, ali glasa nema, u bezdanu tišine stojim nemoćno sam pokriven mrakom. Moja postelja je spremljena, ležim u njoj obučen, kao da sam nekoga očekivao. Snovi su me odbacili ali suviše snenog da bih shvatio šta se događa, i dok sam trepnuo preko kapaka prelete mi senka. Nisam stvarno siguran da je moja, jer nikakvog izvora svetlosti iza mene nije bilo da bi je bacilo sa te strane prozora u tom pravcu, ali nesumnjivo je ličila na mene. Da. Okrugla glava, kriv nos, krive linije razbarušene kose. Sva moja fizička snaga obučena u prelivajuće nijanse crne oprljene sivom. Delovala je tako prazno.

Šta uopšte hoćeš, ti si samo obična senka, okuražih se malo, kada sam se posle nekoliko minuta unutrašnjeg monologa razbudio. Zašto si došla, idi sa terase, idi i čekaj me u dvorištu dok u zoru ne pođem u poštu.

Senka bez sigurnog izvora svetlosti se pognu, skoro tužno, delovalo je, i nestade. Ja sa olakšanjem spustih glavu na jastuk i utonu u san kao da se ništa nije ni dogodilo.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s