Samurajski snovi

 

Sanjao sam sinoć…

Neprijatelj je bio preda mnom. Čuo sam im glasove, dovikivali su se na meni nerazumljivom jeziku, šaputali su, trčali i hodali. Opkoljavali su me.

Ali nekako sam znao da će doći, očekivao sam ih. Stajao sam u sredini velikog polja okružen japanskim trešnjama čije su krošnje bile na mojoj strani, nosile su njihov miris ka meni, bio sam spreman za poslednju bitku, koja bi mi donela slavnu pobedu ili gnusni poraz.

Heroj ili gubitnik, pitanje je sada.

Na dlanovima stoji katana, kovana godinama. Na dršci stoji urezano njeno ime, a niz sečivo se prepliću dve crvene linije spajajući se konačno u vrhu. Obasjana mesečinom ona mi osvetli oči, i ja je vratih u korice.

Zažmurio sam kako bih pokušao da osetim. I osetio sam.

Približavali su se, ali je on išao ispred njih. Ogromno crno biće, crnih očiju. Nije bio stvaran, znao sam to. Ali svejedno bio sam spreman.

Bio sam spreman da skočim, posečem ga, rastrčim se po travi koja je umirala i zalijem je njihovom krvlju dok poslednja latica ruže ne dotakne tlo.

Osećao sam njegov zadah. Bio je na nekoliko koraka od mene. Sada je bio trenutak. Izvlači katanu.

Ali katana kao da se stopila sa koricama od bambusa. Nije se dala izvući.

Ispuni me bes, i krenoh da zamahnem pesnicom na utvaru ispred sebe, ali me ona ščepa za vrat odignu od zemlje i rastavi na pola.

Probudih se.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s