Linija života

 

Nedostaju mi reči da ti kažem šta osećam. Zato ćutim, pokušavajući da na stranicama pronađem sebe kroz tebe. Poklanjam ti pokrete rukom, koji se pretvaraju u reči sa značenjem koje je nestalno, koje samo ti znaš, ali samo danas, sutra već ne. Snagu nalazim u ožiljcima na dlanovima koje drugi nazivaju linijama života. Katkad se izgubim u njihovoj dubini obuzet sećanjem da su nekada milovali tvoje obraze. Sećam se da si rekla da smo slični, ti i ja, a možda i nisi, danas sam siguran, sutra ne. Ali mislim da sam potvrdu našao krišom čitajući prazne stranice tvog dnevnika. One su šaputale da te je strah. Plašiš se da mastilom ne uznemiriš dušu, sada kada si našla melodiju da je uspavaš i probudiš po želji. Znam da nisi hladna kao što se prikazuješ pred drugima, pa i preda mnom, znam da umeš da voliš, vidim to u odsjaju tvog oka kada čuješ dečji smeh. Znam da sa sobom nosiš veliki teret samoće, sama, skrivajući se s pravom iza ponosa koji si oko sebe sazidala.

Uspavanka za usamljenu je bio moj pokušaj da obrišem maglu koja se uhvatila po tom staklenom zidu i pogledam iza. Šta sam video?

Čistu toplu postelju, vazu ispunjenu tišinom, i snove koji se ne plaše da sanjaju.

Laku noć, lepo sanjaj.

Advertisements

4 comments on “Linija života

  1. nenadkalabic says:

    Topla, a? 🙂 Drago mi je da ti se dopada…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s