Kain

 

Rastrzana sećanja u večitoj borbi Tanatosa i Erosa. O molim te, probodi moje srce, pa makar i strelom čiji je vrh oblizan otrovom sa vrha tvog jezika. Izgovori reči, samo prekini čekanje i ćutanje, ti ženo koja stvaraš ljubav i koja je uništavaš.

Kroz maglu se sećam. Braća su išla u potrazi za tobom. I jedne noći si se javila starijem jer nije mogao da zaspi. Sedeo je pokraj upaljenog ognjišta. Hipnotisala si ga svojim plesom u plamenu. Naterala si ga da pomisli da si stvarna i da možeš biti samo njegova. Lagala si. Pružila si mu kamen, i pokazala rukom.

Sledećeg dana nastavio je sam, malo gorči nego što je bio. Bio je pod tvojom čini koja ga je stezala za vrat poput lanca. Hodao je prema ivici. Negde u daljini nazirao se okean i njegovo beskrajno dvorište u kom su se sa talasima, po vedrom nebu, igrale zvezde.

Nije ti više bio zanimljiv. Nisi imala šta više da mu uzmeš. Uzela si mu reči, a sa njima dušu. Pa čak i kada bi bila njegova, on nikada ne bi mogao da bude tvoj.

Ali ti ne možeš da budeš njegova. Ti zapravo nikada ni nećeš biti nečija. Ti svoje zadovoljstvo nalaziš u naslađivanju sudbinama koje drugi poklanjaju tebi. I zato si ga dovela ovde, na liticu. Da ga žrtvuješ, sebi.

Zavezala si lanac za usamljenu vrbu i gurnula ga. Sada će se i on igrati sa zvezdama, i odrazom koji će ga možda podsetiti na onoga koji je nekada bio, ako bude uspeo da se pronađe u moru drugih.

Advertisements

One comment on “Kain

  1. oceanspoet says:

    Bravo, mnogo mi se dopada…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s