Došao sam po ljubav

U zatvoru bez rešetki stojim noćas, opet sam, ali nisam tužan, ni usamljen, navikao sam. Ljubav nisam našao, uvek mi je izmicala za nekoliko koraka, i konačno sam prestao da je progonim. Stojim u sivom kaputu, na ulici, u mešavini kiše, magle i svetlosti neonskih reklama. Igra senki i odsjaja u barama najavljuje noć prožetu porocima i slatki bol uvijen u uzdahe gospodarica noći.

Ali ne za mene. Nastaviću da hodam mokrim pločnicima ispresecanim rešetkama, koje nekako još uvek uspevaju da zadrže pakao dole. Pogledi će pokušavati da nađu neki detalj koji bi opravdao moje postojanje ovde, sada.

Ali nema ga. A zatim će se zavodljivi osmesi pretvoriti u prezir.

“Šta on radi ovde, ako nije došao po malo ljubavi?”

Istina, došao sam po ljubav. Ali ovde je nema.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s