Misli o svetlosti

 

Kada sam postao ovako hladan? Ne verujem da me razmišljanje o tome čini išta ljudskijim. Ne plašim se smrti, ne plašim se boga. Oni ne postoje. Plašim se da ću se u jednom trenutku pretvoriti u zver. Ne verujem u ljude, u jednom trenutku moraju da iznevere, uporno odbijam da im pružim tu priliku. Držim se na distanci, kako od njih, tako i od sebe, misli su mi varljive, sećanja takođe, misli mi se roje u carstvu senki, lete od ideje do ideje, u potrazi za svetlošću. Zamišljam tu svetlost, ona je ideja, nematerijalna tvar koja je tvorila sebe kroz istoriju i događaje koji su je činili. Javljala se u mnogim oblicima – u vatri, u paljenju Pariza i revolucijama, traženju kraljeve glave, u pokoravanju malih država u ime Boga i širenja vere, i svi oni je čine onom koja je danas, ili bar u kom ruhu nam se pokazuje.

Ali to su sve radili ljudi, zato i postoji onaj trun sumnje koji je čini nesavršenom, manje privlačnom. Nije čista, stoji na klecavim nogama čiji tragovi u pesku neće još dugo biti isti, promeniće pravac, pretvoriće se u nešto drugo. Svetlost je ideja.

Moja svetlost je tamnija.

Izgleda da još uvek nisam postao zver, ali sumanjam da ću postati Bog.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s