Peronska senka

 

Počeo sam polako da je osećam na koži, njen dodir, na usnama, njeno ime, grizlo me je da ga izgovorim. Bio sam nemoćan poput plastične kese u vrtlogu uspomena, koje nisu sezale dalje od sinoćne večeri, jer sam je tada poslednji put video. Delovala je nestvarno, baš kao i kada sam je upoznao. Naterala me je da poverujem da ima i glas, i lice, i oblik. Iako ih u ovon trenutku ne mogu pobuditi. Naterala me je da verujem da je stvarna. Iako je možda bila samo lepršava, trepereća senka na stanici u prohladnoj noći, koja se zagubila u tami mračnog perona.

I zato evo me. Ponovo na istom mestu. Naslanjam glavu na hladne plave rešetke ali je nema. Harmonikaš svira neku tužnu pesmu, baš kao da zna šta muči sve ljude koji naslanjaju glave na hladne rešetke pokraj kafane. Neki pijanac dobacuje: “Još jednu za ovaj sto!” I on me razume… Ali nje nema. Gde si prokletinjo!? Ne mogu snovi da budu tako stvarni. Tragovi blede, ali morali su od nečega da postanu da bi mogli da izblede.

Umornog pogleda, dotučen hladnoćom ulazim u kafanu, i kao da sam stalni gost poručujem od konobara flašu, znak da ću se malo zadržati…

Šapat sapatnika me budi… Otvaram oči…
Gospodine zatvaraju, evo konobar, on zatvara, moramo sad kući, ali sutra će opet da otvore…
A, da, da gospodine. Misleći se u sebi, daleko smo mi od gospode “gospodine”, dok se svađah sa nogama da me poslušaju i ustanu. I poslušaše me, preko svake volje, i mamurne, nespretno poput laneta koje je tek ugledalo svetlost dana pođoše ka izlazu, meškoljeći se u kaputu. Nije još svanulo. Nebo je bilo zvezdano, ali senki nije bilo, osim moje.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s