Suze

 

Oprosti na suzama koje su ostale u tvojoj od umora razbarušenoj kosi, čiji su pramenovi bojom sličili na kesten koji sam nervozno kotrljao pod cipelom.

Oprosti mi jer se ne razbacujem suzama kao drugi, shvatam njihovu težinu. Reč suza nije ni malo slična onome što predstavlja. Onoj kapljici koja predstavlja život i smrt, a koja se nehotice izvuče i pojuri ka uglu usana bez reči, bez jecaja, proterana zajedno sa tugom, njenim večitim prijateljem. Njih su zajedno vezali, nekada davno, da vreme provode u tamnici unutar naših tela. I kako to biva, svaki zatvorenik, koji je dovoljno dugo zatvoren, nekada će pokušati da pobegne. Međutim suza i tuga nikada nisu uspeli da pobegnu od duše. Pitam se čak da li su ikada i želele, ili je svaki njihov pokušaj bio igra sa njom, da je podsete da postoje.

Toliko dugo smo ih krili od duše, da su jednom morale da pokušaju da pobegnu, čisto da nas podsete da postojimo, ti i ja.

Oprosti, a ja ću tebi oprostiti sve one koje su mi vlažno ugrejale rame zajedno sa tvojim obrazom, dok smo u zagrljaju zatvorenih očiju otkrivali šta ćemo dalje.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s