Isti smo

Isti smo, kažeš.

Iste smo kukavice, odgovaram.

Vino traži prijatelja da ga sa nekim podelim, ali mu odbijam tu želju. Ako ga neću piti sa tobom, popiću ga sam.

Upijam ga zajedno sa tvojim likom, jer na momente deluješ tako nestvarno. Tvoj glas, negde na granici dežavua šapuće mi, polu nasmejano, polu ozbiljno. Šapuće mi da nisi srećna iako tvoj osmeh uporno govori suprotno.

Ali suze te odaju, ne vidim ih, ali znam da si plakala. Ispod smeđih očiju nevidljivi tragovi za nevešto oko, ali ne za mene koji sam te tražio kroz živote koji su prethodili.

Sada znam da si to ti. Prepoznao sam te po onome što ti zoveš duša, a ja nisam siguran da li je imam. Da li sam je negde izgubio ili je nikada nisam ni imao, pa sada ne verujem ni u Boga, ni u Đavola. Verujem samo da bih napravio pakao na Zemlji i prošao kroz njega da tvoja duša samo pronađe moju.

Kažeš da smo isti, ali ja nisam plakao.

I sada te boli, mene boli od kada sam te upoznao.

Prokleto vino. Prokleta krv. Prokleti život.

Lepo vino.

Nema suza, niz uglove usana curi slatka crvena tečnost, lepa lepljiva krv.

Sada te razumem, nasmejan sam.

Isti smo, kažeš…

Isti smo…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s