Kockice

 

6, 5, 4, 3, 1, 2. 1500 – uzviknu ona ushićeno, i pogleda me.

Pokušavam da nametnem ritam srcu ali neće da me sluša. 1, 3, 2, 4… Kuca haotično.

More se prosulo u nebo, ceo svet se okrenuo naopačke. I sada se davim zato što nikada nisam plivao u oblacima, šta ako ispadnem iz tvog oka? Sapletem se od sva svoja uverenja do kojih sam tako čvrsto držao, i ostanem sam u pustinji.

Neće mi preostati ništa do da nađem put do Keopsove piramide, popnem se na njen vrh, i čekam da dođu po mene oni koji su je napravili, ili ono što je odnelo njih.

Izgubićeš, reče ona zadovoljna svojim kockicama.

O da. Uzvratih ja, posmatrajući stvari sa krova sveta, iz odraza njenih nasmejanih očiju.

Ne plašim se msrti dokle god ona ima tvoje lice.

Kockice se prosuše po stolu još jednom. Njihovi brojevi zavrteše točak sudbine njenog osmeha. Hteo sam da pobedi.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s