Apstraktno

 

Niko me ne razume.

Ona kaže da sam previše apstraktan, drugi misle isto, ali ne govore.

Da li su se simboli u meni razbili i izmešali kao delići slagalice, i sada pokušavam da ih spojim ali su svi boje neba?

Ili i dalje mogu da iskočim iz stranice, zgrabim te za gušu, jako, ali dovoljno nežno da ti ne polomim grkljan. Uvučem te u sebe. Pustim da osetiš bol, i ako preživiš vratim te nazad u tvoj stvarni svet prosto proširenih rečenica gde je sve jasno.

Da li možeš da hodaš ovde gde reči imaju težinu olova, i odbijaju se od zidove koji se niotkuda nasumično pojavljuju? Da li možeš da hodaš uspravno!?

Ne…

Zato pusti mene, moji ožiljci trebaju nove prijatelje.

Neka te sa druge strane kapije. Jednog dana je neće biti.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s