Moje kraljevstvo

 

Gledam svoj odraz u prozoru, oči su tamne, ne vide se.

Vreme je…

Uzimam papir i stavljam ga na sto, prašina se diže i on leže preko uskih izduženih udubljenja u drvetu. Naginjem se iznad njega, i oči u praznini traže mesta za slova, zareze i tačke. Toliko puta sam to radio, ali svaki put deluje sve teže i teže… Stara fotelja me prihvata…

I onda kreće…

Sve moje misli, sve što osećam biva izliveno na belu površinu i ona prestaje da bude savršena, postaje uprljana, podsećajući me na to da uništavam sve što dotaknem…

Kao kralj Mida… Samo što nema zlata, plemenitosti i kajanja.

Moje kraljevstvo od pepela tako čvrsto stoji, da ne verujem da će se ikada srušiti, ostavljajući me da vladam do smrti, bolom. Nadam se samo da neću živeti toliko dugo da ću početi da uživam u njemu…

A do tada mi ne ostaje ništa drugo nego da sa grčem u uglu usana sedim na svom tronu, i ovim žezlom određujem tuđe sudbine. Pokušavajući da shvatim Džonija Keša… Samo se nadam da nije kasno.

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s