Svetski putnik

Svetski putnik, sa svakom nalepnicom na koferu bez dna sakupljam bol. Papiri, olovke, knjige, slike, pisma, uspomene… Sve pamtim, za sve ima mesta. Dodir igle i gramofonske ploče u kafeu uz Kotorsku kaldrmu, dok sunce zalazi, a vetar sa talasa prolazi kroz dugu kosu gitariste čiji šešir sa nekoliko zarđalih novčića stoji pored mojih bosih i mokrih stopala.

Korak napred, zvuk gitare se stapa sa zujanjem podzemne železnice Beča. Još dva minuta i voz stiže. Za tačno dva minuta svi polupocepani plakati sa druge strane trake, na veštačko osvetljenom zidu, nestaće. Mene će gvozdena zver progutati i velikom brzinom će pojuriti ka pećini, čineći da se moje zenice rašire u mraku u potrazi za svetlošću.

Zatvoriću oči, vratiću se nekoliko godina u prošlost. Pod rukama ću osetiti metalnu šipku, i čuću galebove. Atlantski okean, dom Atlantide, mističnog grada koji iako ne postoji sada postoji. Zamišljam ga negde u daljini kako izranja na površinu. Preskačem ogradu, i bosa stopala propadaju u vreli pesak. Trčim ka vodi. Udišem vazduh duboko. Razbijam se od talase.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s