Prazan stan

 

Ko to kuca na moj prozor?

Zima? Ne, ne može toliko da porani… Nikada nije došla ovako rano, u sred Oktobra.

Ne, to su samo kapi kiše… Slivaju se tužno niz okno, i niz moj odraz u njemu.

Soba u kojoj sam je prazna, ponovo.

Ponovo sam sam. Plišane igračke na krevetu ćute, mislim da i one osećaju nelagodnu tišinu koju kapljice pokušavaju da razbiju…

Veliki glupi digitalni sat na zidu pokazuje 21:09h.

9 i 9. 18ti, toliko si imala godina kada smo se upoznali, toliko ima koraka od perionice veša do čoveka koji prodaje kokice, toliko sam te puta poljubio prošlog meseca.

Ahh. Uzdah se spušta na parket i zavlači u pukotine…

Još večeras ću da prespavam ovde, na podu, toplo je…

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s