Kapci od olova

 

Mislim da sam konačno shvatio izraz kapci od olova.

Trudim se da ih podignem, ali to uspevam sa takvim naporom, da je svako sledeće slovo, svaka sledeća reč deo polusna. I kao takva može mi otkriti ono što tokom dana štitim, jer olovo pritiska štitove oko istine.

Oko gleda u crninu, u prazninu, u istinu.

Misli se vezuju jedna za drugu, i slažu kao vagoni lokomotive spremni da krenu na put. Destinacija: snovi. Samo ih sprečavam, trčim uporedo sa lokomotivom, i povlačim ručicu u nadi da će svaki put nešto izleteti sa šina na papir.

Ali ništa se ne dešava. Svaki put kada bi vagon i izleteo sa šina, samo bi se u vazduhu pretvorio u gomilu mastila i prosuo po travi.

Poslednji vagon je sve bliži, možda se u njemu krije nešto…

Moram da izdržim, moram da trčim brže, moram da…

Osećaj propadanja me trza, i šutiram bosom nogom sto. Naglo strujanje bola me razbuđuje, podižem glavu.

Papir ispred mene je prazan…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s