Kauboj

 

Prašina se lepi za njegove crne čizme dok laganim kasom jaše prema zalasku sunca. Nebo je naslikano kičicom mjastora, oblaci beže jedni od drugih i sustižu se na ružičasto ljubičastom platnu. Zvezde će se za sat vremena pojaviti i nastaviće da osvetljavaju put koji će iz peska postepeno početi da se pretvara u preriju. Njemu, kome je ovo još samo jedan od niza zalazaka, ovaj će pamtiti po bolu u levoj ruci, i krvi koja se slivala niz beli rukav, dok je desnom pokušavao da drži uzde kako ne bi pao sa konja. Prazan Koltov revolver bio mu je zadenut za pojas, koji je obavijao kajiš u kome je nedostajalo šest metkova.

Jahao je nekoliko časova, u trenutcima mu se činilo da će izgubiti svest. Razmišljao je da li je to isto kao i kada mehanički iz kožne futrole izvuče revolver i počne da puca.

U poslednjih 10 godina nijednom nije promašio. Čak je i jednu gospu ubio, Bog da joj dušu prosti. Ali našla se na njegovom putu, i bilo je pitanje života ili smrti. Uperila je pušku u njega, dok je njen muž, bežao na zadnja vrata, i onog trenutka kada je mislila da je povukla obarač pala je. Te noći je jahao u zalazak sunca sa jecanjem u nogu ranjenog, zavezanog kauboja, sa povezom preko usta, koji je ležao iza njegovog sedla.

Zaustavio je konja na trenutak, kratkim trzajem desne ruke. Mesečina je obasjavala prirodu, a on se uz blagi napor spustio sa konja, pokušavajući da ne pomera levu ruku. Kleknuo je, iz pljoske popio gutljaj vode, vratio je i izvukao nož. Bio je to nož kojim je preparirao lisice i vukove. Jednom je čak ulovio i velikog grizlija, gore u velikim planinama, kada ga je indijanski tragač provodio kroz nepoznate planinske puteve u potrazi za Malim Bilom. Ali ovoga puta je odsekao nekoliko stabljika žalfije i stavio ih u torbu pored bočice. Pogledao je konja koji je mirno gledao u daljinu, zaleteo se, i levom nogom naskočio je na stremen, i vrativši se u prvobitni položaj nastavio dalje, nije im bio prvi put.

Reku je prešao okvasivši noge, bila je ledeno hladna, razbudila ga je. Razbduila je i bol. Glava mu više nije padala, ali šešira na njoj više nije bilo. Sada ga poseduje prerija, dok je bol i dalje bio njegov.

Za pola sata će stići do svoje brvnare, previće ranu, odspavaće nekoliko sati, a zatim će otići do doktora u grad da izvadi metak.

Da… Sve ovo delovalo je isuviše poznato, i kauboj nije osećao nikakav strah. Rutina, da… Ovo je više bila rutina nego išta drugo…

On se nasmeši, ali ga bol preseče. Još samo nekoliko kilometara do utočišta.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s