Snovi – poglavlje 2 i kraj

I tako je trčao…

Osećao je da ga svi posmatraju sa strane, pesak mu je upadao u čizme. Okretao je glavu desno, levo, ali nije video ništa. Senke su se širile iz njega i tako gusto ispunjavale vazduh da je i svetlost koja se probijala kroz ionako guste oblake jedva uspevala da učini ono zašto je bila poslata.

Svetlost je trebala da mu omogući da vidi sebe. Ali ne. On je od toga odustao. Zato je sada u ovoj noćnoj mori. Nema kontrolu nad onim što se događa, nema kontrolu nad mislima.

Duh velike zveri ga je pratio. Ali on nije bio tu da mu sudi. Bio je tu kao prijatelj.

U daljini su se nazirala svela koja su se menjala, crveno zeleno, žuto.

Osećao je mučninu u stomaku. Krupne kapljice znoja hvatale su se na čelu, i slivale niz slepoočnicu. Gorak ukus u ustima naterao ga je da pljune, još krvi, nekako je tamnija.

Svetlost je postajala intenzivnija. Noge su počinjale da ga bole, jako, gunio je kontrolu nad njima, dok se pesak pretvarao u asfalt, sa isprekidanom belom linijom.

Na raskrsnici je ležala ona. U lokvi krvi, gledala je prema nebu. Noge su ga izdale, pao je pored nje.

Bol, ponovo. Zašto opet?

Pas je bio iznad njene glave i cvileo je, narandžasta boja bila je prošarana krvlju, i on je gledao prema nebu.

Uspeo je da se dovuče rukama, u kojima su bili zabijeni delići stakla do njenog tela. Zagrlio ju je.

Vrsinuo je… I probudio se u svom krevetu. Prebacio se u kolica koja su stajala pored kreveta, i odvezao se u njima do kuhinje. Popio je čašu hladne vode, i obrisao suzu koja se slivala niz obraz rukom koja je bila u ožiljcima.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s