Samouništenje

Pomirenog lica je izašao iz kuce. Kuče je krenulo da mu se upliće u noge, ali on ga nije pogledao, iako ga je cenio više nego većinu svojih prijatelja, i ljudi koje poznaje. Metalni zvuk kapije je odjeknuo kada se zatvorila. A Bili je ostao da cvili proturajući njušku kroz mali otvor. On se okrenuo, pogledao je još jednom kuću iz koje izlazi, zauvek. Pokušao je da se seti neke lepe uspomene, ali posle jednog dugog minuta je odustao. Pružio je ruku isturenoj njušci, i ova ga je polizala, pomilovao ju je. Bez reči, i uz cviljenje se spustio niz ulicu.

Koraci su bili lagani, pa teški. Bio je izguljen u gradu u kojem je rođen. Nije znao, zašto, kada, gde. Misli su letele svuda. U podzemlje, daljaniu, visinu. sa vrha planine, duboko u detinjstvo, kada je pao niz stepenice dok nikoga nije bilo kod kuće. sa klizavog stepeništa u vrelu pustinju, među nomade koji svoj dom nose okačen o vrat svog jedinog saputnika, konja.

Reči, rime, glasovi, slike, prekriveni paučinom, izvučeni iz vitrina koje su nekada bile brisane onog trenutka kada bi trunka prašine prekrila njihovu čistotu.

Neki namršteni momak sa tetovažom na vratu ga je zakačio o rame, i trgao iz njegove stvarnosti. namršteno lice je samo produžilo kada je videlo da u njegovim očima nema straha, samo čudni sjaj. Sjaj koji je govorio, nemam problema da se pobijem sa tobom, nemam problema da te gurnem na sred prometne ulice, pošto sam upravo krenuo da skočim sa mosta. A ko zna? Možda bi i svetu učinio uslugu… Ko zna… Tetovaža je promrmljao nešto sebi u bradu, i samo nastavio. Vitrina se ponovo otvori. Gramofon u ćošku mračne sobe se spustio na tamnu stranu meseca Pink Flojda. Slike su počele da se ređaju uz nostalgične tonove. Kao vitrina sa starim medaljama i pobedama, probudila je osećanje sreće, ali ga odmah poklopila kao cunami mislima nostalgije. Svaki pravi igrač zna, da postoji samo jedan pravi tim. a taj tim se u njegovom životu odavno raspao. Pokušao je ponovo sa novim igračima, ali nikada nije uspeo. Bilo je tu manjih pobeda, ali njihova karijera nikada nije uspela da dostigne vrhunac sveta kao što je to nekada bilo. Tako da su se svi novi timovi, raspadali u suzama, i gubili kao delići slagalice, negde u prašini, ispod stolova i kreveta gde njuška usisivača nije mogla da zađe.

Zamislio je kako baca sve slagalice koje je ikada složio sa mosta. Plava zarđala ograda, delovalo je kao da ga je odavno zvala, svaki put kada je prelazio preko mosta delovalo je kao da hoće nešto da mu kaže… Hajde skoči, tvoj bedni život ionako ne vredi više nikome, nisi izlazio nigde godinu dana iz svog dvorišta. Van tvog sveta ne postoji ništa. skoči, voda je svuda, postaćeš deo svega. Mislio je nekada davno da se to njemu nikada ne može desiti. Da su njegove misli, dela, i ljudi otporni na metke kada je on uz njih. Ali vreme je baš kao i na ovom nekada sjajnom mostu, počelo da ostavlja tragove korozije. Rđa je počela da se truni, tako preteći da okonča svoje krhko postojanje jednim jačim daškom vetra.

Pomislio je kako se on oseća krhko. Ali brzo odvratio misli. Dosta je. Pomisliću ponovo na to, dok budem leteo licem ka neuzburkanoj slatkoj površini. Ograda je bila široka i lako se popeo na nju. Nije osećao. Nije čuo sopstveni rekvijem dok ga je gledala, sa strane, a on širio ruke… Zakoračio je…

A ona se nasmejala, i u tom trenutku prekinula sve što se dešavalo, i sve što se trebalo desiti, jednostavno svojim prisustvom narušavajući sva pravila univerzuma.

“Ajde sada siđi”, više nije smešno.

Gledao ju je. Na trnutak je izgubio ravnotežu i pao. Ali na ivičnjak. Sledećeg trenutka stajala je iznad njega sa ispruženom rukom.

Ja se zovem …… Nije baš najbolje čuo ime, pošto mu se malo vrtelo u glavi od udarca. Otišao je sa njom.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s