Letnja kiša

Oblaci teško plove nebom.

Komad breskve pluta u činiji ispred kapije, između dve ležaljke. Kiša počinje da pada sa neba i da mu krade ukus. Slatkoća polako nestaje, gubi se u nemaštovitosti vode.

Metalni miris bodlji na vrhu kapije meša se sa mirisom betona, a vetar donosi slanu svežinu mora do našeg prozora.

Želuzine su otvorene, sunce se probija…

Šapućem ti, stihove, sklopila si oči.

Vidiš sve ove boje i ukuse, dok nas svetle pruge oblače, a senke kapljica haotično trče po našim telima.

Poljubio sam te, najtiše, samo si osetila kako se usne odvajaju, i udarac talasa u peskovitu obalu, tiho šaputanje peska koji odlazi u zaborav mora.

Otvorila si oči.

Oblaci su se razišli.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s