Zlatne niti

Tanke zlatne niti prepliću se, rastaju i opet stapaju negde u daljini života. Njene oči vlažne od isplakanih suza na njegovom ramenu ne razumeju šta se dešava. Nikada nije osećala ovakvu bespomoćnost. Strah od neizvesnosti sledećeg udarca života ježi je. Čak iako zna da će on stati pred nju i svaki put primiti taj udarac. Tanke zlatne niti počinju da se razdvajaju u naboranim rukama slepe starice. “Ne boj se, nije ovo kraj”, govori joj, dok je steže zagrljajem pokušavajući da smiri drhtanje njenog tela i podrhtaje njenog srca. Ali neuspesi, na koje nije navikla, za koje je mislila da se dešavaju samo drugima, guše je. Put ka zvezdama koji je nekada bio tako dobro obeležen i osvetljen, postao je mračan, a putokazi bledi, jedva čitljivi. Svetlo međutim tamo negde u daljini još uvek sija, ona zna to dok posmatra odsjaj svojih suza u njegovim očima. On je još uvek tu. Put tek postaje zanimljiv kada mapa ne postoji, kada ne znaš šta sa sobom nosi sledeći korak, kada ima mesta za… Život. Ožiljci na njegovim leđima za koje si mislila da su trebali da sputaju tebe, bili su ustvari tragovi tvojih prstiju, tragovi tvog zagrljaja dok si ga čvrsto držala kroz sve nevolje kroz koje ste prolazili. Misleći negde duboko u sebi da su sve sekunde koje su prolazile uzaludne, jer će na kraju svejedno sve da se sruši. Sve što ima zajednički početak, ima i zajednički kraj. Baš kao i dve zlatne niti koje su svoj put ka zvezdama nastavile pod šarenim kišobranom, krijući se od pljuska koji se nije čuo od smeha njihovih očiju.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s