Muzej

“ Da li veruješ u sudbinu? Ne, nemoj da mi odgovoriš! Ti si prva koja me nije čudno pogledala, kada sam to rekao… ”

Lagano stavljam ruku na grudi i pritiskam papučicu do kraja, brujanje motora nadglašava sve ostale zvukove… Noć su sekli farovi u oštrim krivinama… Zašto ne bismo povećali ulog? Jedan pokret ruke i svetla su ugašena. Srce kao da ne reaguje, na dlanu isti pravilni dosadni ritam…

U muzeju uspomena tvoja slika, ali ti nisi na njoj… Lutaš po mračnim hodnicima mojih sećanja, a ja te tražim… Oko mene sve ove skulpture boginja, ali one su lažne… Pogledi su im pokvareni, oči neiskrene, a usne kriju tajne… Sat otkucava ponoć, i zvuk se širi beskrajnim hodnicima popločanim dobrim i lošim delima jednog malog čoveka… Okrećem se… Vidim te… Hodam prema tebi, bos. Staklo je rasuto po podu, iz rama sa slike iz koje si pobegla… Bol… Krv se sliva niz providne deliće tvoga nekadašnjeg zatvora… Stežem zube, dok noge žele da pokleknu… Suza potiče iz tvog oka… Pružam ruku prema tvom licu, ali ne mogu da ga dotaknem, nešto nas razdvaja… Neka nevidljiva sila stoji između nas, i koliko god jako pokušavao da je razbijem, da je srušim, neuspevam… Uvek padam na dno, vraćam se na početak… Tvoje tamne oči me posmatraju dok se rušim, urušavam kao kula karata, zbog vetra koji počinje da duva jače, u želji da te zaštiti… A onda osećam kako srce počinje da mi kuca brže… Vidim kako gledaš iza mene, kako ispuštas krik koji ne čujem, koji ostaje izgubljen negde u prošlosti. Okrećem se, zenice se šire…

Škripa kočnica. Kola se zaustavljaju posle nekoliko sekundi koje deluju kao večnost… Svetlo je ponovo upaljeno… Plave oči me gledaju, devojčica stoji sama u sred nedođije… Osećam kako gleda u moju dušu… Ona je mali anđeo, čuvar kabineta čudesa koji sam godinama pravio za tebe… Toliko sam tragao za savršenstvom da sam se i sam izgubio… Njena krila zalepršaše, zlatne kovrdže joj padoše preko čela, i ostadoh sam…

“ Da li se sećaš kada sam ti rekao da si mi sve? Da se pored tebe osećam blizi nebu? Da u meni budiš neko osećanje koje ne mogu da opišem? Da mislim da se znamo iz nekog prošlog života? Nesećas se? Znam… Nikada ti to nisam rekao… ”

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s