Da li mi veruješ?

Da li mi veruješ?

Dovoljno da zažmuriš i pustiš sve?

Izgubiš oslonac, i počneš da padaš raširenih ruku?

Da li ćeš u bilo kom trenutku pomisliti da te neću uhvatiti?

Da neću biti tu u trenutku pre nego što bolno dotakneš pod?

Da neću biti tu kada me tvoj pogled bude tražio u gomili lica pod maskama, dok budeš ležala na podu balske sale, jer si se prepustila plesu u kome je trebalo prepustiti sebe celu tuđim rukama?

Da li će ti se obrazi zacrveneti zbog smeha, i nadmenih pogleda gospode?

Jer je tvoj pratilac maskiran u klovna, došao u dronjcima na bal.

Ali oni nisu znali jednu stvar.

Nije bilo maske.

Samo malo belog pudera, i nekoliko poteza olovkom na licu.

Mali broš u obliku srca na rukavu, za sve da vide.

Osmesima smo se upisali na vratarev spisak.

Ušli smo među ljude koje nije bilo briga.

Baš kao i nas?

Da li mi veruješ?

Napravio sam grešku, i sada ležim pored tebe, gledam te sa osmehom.

Okliznuo sam se, i umesto da te uhvatim i poljubim, poljubio sam patos.

Život nije ples.

Život je san.

Lavirint noćnih mora u kojima neki ostaju zauvek izgubljeni, iako su ih sami stvarali.

Iako imaju mapu za savršen život.

Ali to je ček bez pokrića.

Mogao si njime kupiti sreću, ali nikada nisi znao kada će doći da ti oduzmu sve što imaš jer si pokušao da ih prevariš.

Ja to znam, jer toliko puta sam došao nadomak kraja, pred sam izlaz, ali on bi se kao delić rubikove kocke premestio sa jednog kraja na drugi, stavljajući mi do znanja da nemam kontrolu.

Nemam ključ.

Nikada ga nisam imao.

Ali nikada nisam odustao.

Moje ruke su tako često ostajale prazne.

Raširene prema mračnom nebu stegle bi se u pesnice.

Razmahale i uništile sve što je izgrađeno.

A onda bih seo i gledao kako vatra srušenih mostova gori u mojoj glavi.

I kako misli sve ponovo grade, i vraćaju na svoje mesto.

Bez obzira na sve, lavirint je uvek tu.

Pružio sam ruke da uhvatim ključ, ali mi je nestao pred očima.

Veliki arhitekta mojih snova ponovo me je sapleo, i sada ležim na podu balske sale u Sankt Peterburgu i gledam te u oči.

Vukovi se oko nas skupljaju i reže, dok se svetlost sa kristalnih lustera odbija od njihove očnjake.

Klovn je ustao i pružio ruku princezi.

I oni zaplesaše ponovo.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s