Uspavanka za jednu usamljenu

Ko si zapravo ti tužna ženo? Usamljeni putniče, sa neke druge planete. Zašto se javljaš sada… Kada je već sve izgubljeno… Karte su odavno podeljene… Vremena je malo ostalo. Sklopi oči… Pusti sudbinu da zada još jedan, poslednji udarac ovom usamljeniku, i ostavi ga da leži u krvavoj prašini.

Šta vidiš? Vidiš li ljutitog psa pred vratima Ada, dok mu bolesna pena izbija na usta? Ili pak, beskrajne predele nebeske. I strahovitu vojsku anđeosku koja se sprema na počinak da pođe? Nemoj zalutati u lavirintu snova… Gde mnogi lutaju… Tražeći sreću, ne znajući da je tamo nema. Iako spolja čarobno izgleda, i blaženstvo nudi.

Veruj mi… Bio sam izgubljen…

Izlaz pronađi u najtamnijem hodniku, iza vrata pakla. I ne boj se smeha divljeg, njihovog. Ti si ih stvorila, i pogleda tvog se plaše… Jer samo ako im se suprotstaviš bićeš slobodna…

Baš kao što sam ja našao izlaz u dubini večnih plavih očiju… Koje me baciše na dno hladnog okeana. I pevaše mi sirene, glasovima čarobnim, baš kao i Odiseju umornome, koji je godinama plovio tražeći sebe. Ali bejah gorak i za more… Ni ono me nije htelo… Izbaci me polomljenog na ostrvo, kog na kartama nema. Našli su me štićenici ruže koji lutaju svetovima, i poveli me sa sobom.

Uteha je bila Mračna kula, koja držaše sve svetove na okupu… Sada, pre, i ono što će biti… Šta sam našao tamo? Samo prazninu, ništavnilo koje je pretilo da uništi sva sećanja na tebe, koja tek treba da dođu… Prošlost i budućnost na izboranoj ruci Sudbine, na kojoj su se putevi preplitali i nestajali… Dlanu koji je eonima hranjen tuđim suzama, sada i mojim… To ju je držalo u životu…

Uspavanka za malo dete još uvek čula se u daljini, naslikana na zidovima mojih sećanja, tvojim omiljenim bojama, crnom i belom… Ti si je pevala, sa osmehom na licu, i očima… Osetio sam kako mi melodija podrhtava u srcu, i toplinu koja prolazi kroz telo, opijajući… Stajala si iznad mene sa nežnim, čistim, malim telom u rukama… Njegove male oči posmatrale su me sa visine… Pružao mi je ruku… Ispružio sam krvavu šaku, i dodirnuo večnost…

Sada ću jahati rame uz rame sa Mihajlom… Anđeli su postali moja braća… Naše duše naći će slobodu po Drugom dolasku…

A ti draga živi… Raduj se, jer život je težak. Plači, jer život je lep. Pomozi kada nemaš ništa. A kada si najjača, budi najnežnija…

I kada legneš u svoju meku postelju, pogledaj kroz prozor, na nebo… Jer ja sam tamo… Zauvek pazim na tebe…

 

priča je prijavljena na konkurs, glasajte ovde: http://ontheroad.rs/vasi-radovi/pisi-raspisi-se-radovi/mladi-talenti/uspavanka-za-jednu-usamljenu

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s