Čaša vina

Kažu da poezija kod pravih umetnika s vremenom postaje bolja. Slatko gorka melodičnost reči koje kao zrelo grožđe gaženo od strane nasmejane devojke sa zadignutom belom haljinom, a zatim kao sok skrivena u neki tamni podrum da postanu pitkije, sada curi sa usana, baš kao što je mastilo curilo sa pera dok je pesnik kovao svoju misao misleći ko zna o čemu.

I baš kao što vino curi iz flaše dok ti držiš kristalnu čašu u ruci i sediš naspram mene, ja shvatam da je sve ovo samo san.

Gde smo to? Ne znam.

Šta proslavljamo? Ne znam.

Znam samo da crna haljina koja se izlila preko tvoje kože, a ipak ostavila ramena da vire, počinje polako da prekriva moje oči.

Znam da ću se uskoro probuditi. Ali prepuštam se trenutku, udišem vazduh pre gutljaja dok me  opori ukus i aroma opijaju. Zatvaram oči. Budim se.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s